Vladimir PUTIN: "G-8" NA PUTU KA SAMITU U SANKT-PETERBURGU: IZAZOVI, MOGUCNOSTI, ODGOVORNOST

RIA "Novosti" objavljuje tekst na srpskom jeziku. Sa nastupanjem 2006. godine Rusija je preuzela stafetu predsedavajuceg u "G-8". Mi dobro shvatamo kakav je to ozbiljan posao i visoka odgovornost. Pred nama je ne samo veliki organizacioni rad. Najvaznije je to, sto nam predstoji da iznesemo na razmatranje i da zajednicki odredimo prioritetne i sadrzajne pravce rada tog autoritetnog foruma. Foruma koji je evo vec trideset godina jedan od kljucnih mehanizama za usaglasavanje prilaza resavanju najznacajnijih problema svetskog razvoja. Mi smo partnerima predlozili da se koncentrisemo na tri najozbiljnije i najaktuelnije teme - globalnu energetsku bezbednost, borbu protiv infektivnih obolenja i obrazovanje. Ti prioriteti orijentisani su u pravcu dostizanja jasnog, kako mi racunamo, za sve nase partnere cilja - da se povecaju kvalitet i zivotni standard ljudi, i to kako naseg, tako i buducih pokolenja.

*****************************************************************************************************

Svakako da je jedan od strateskih zadataka "G-8" i medjunarodne zajednice u celini - stvaranje pouzdanog i sveobuhvatnog sistema energetske bezbednosti. Globalna energetika danas je najrealnija pokretacka snaga socijalno-ekonomskog napretka. Upravo zato ona i direktno utice na blagostanje milijardi zitelja planete. Mi nameravamo da se odlucno borimo za to, da za vreme ruskog predsedavanja koncipiramo ne samo temeljne prilaze prevazilazenju tekucih problema u toj oblasti, vec i da odredimo nasu usaglasenu politiku za perspektivu.

Realnu opasnost po globalno energosnabdevanje danas stvara nestabilnost na trzistima energoresursa. Pored ostalog, povecava se raspon izmedju ponude i traznje. Ocigledan je porast potrosnje energoresursa u zemljama Azije. Takva situacija izazvana je ne samo "oscilacijama" ekonomske konjunkture, vec takodje citavim nizom drugih razloga koji se nalaze u ravni politike i bezbednosti. Za "nivelisanje" situacije u toj sferi potreban je koordinirani rad celokupne svetske zajednice.

Polazna tacka novog prilaza vodecih zemalja sveta treba da bude priznanje da je, posto je energetika postala globalna, energetska bezbednost nedeljiva. Zajednicka energetska sudbina oznacava i zajdnicku odgovornost, zajednicke rizike i korist. Smatramo da je narocito vazno formirati strategiju postizanja globalne energetske bezbednosti. U njenu osnovu trebalo bi ugraditi principe dugorcnog, pouzdanog, ekoloski prihvatljivog energosnabdevanja po fundiranim cenama koje odgovaraju kako zmeljama - izvoznicama, tako i potrosacima. Sem harmonizacije interesa ucesnika globalne energetske saradnje, predstoji da se odrede prakticne mere u cilju stabilnog situiranja svetske ekonomike tradicionalnim vrstama energoresursa, aktivnije primene programa sa minimalnim utroskom energije i alternativnih izvora energije. Izbalansirano i ravnomerno snabdevanje energijom nesumnjivo je jedan od faktora bezbednog sveta. I to ne samo danas, nego i u buudcnosti. I mi smo obavezni da nasim potomcima ostavimo takvu "arhitekturu" svetske energetike, koja ce ih sacuvati od konflikata, od nekonstruktivnih oblika borbe za snabdevenost energijom. Stoga je tako vazno pronaci zajednicke prilaze izgradnji efikasne "energetske baze" civilizacije za dugorocnu perspektivu. S tim u vezi Rusija se zalaze za tesnje udruzivanje napora "osmorke" i celokupne svetske zajednice u cilju osvajanja inovativnih tehnologija. To bi moglo da bude prva etapa u stvaranju tehnoloske osnove energosnabdevanja covecanstva u buducnosti, kada se energetski potencijal u njegovom sadasnjem obliku u celini iscrpi.Jacanju globalne energetske bezbednosti takodje ce posluziti razrada kompleksnog prilaza povecanju energoefikasnosti socijalno-ekonomskog razvoja. Znacajne korake u tom pravcu "G-8" je nacinila prosle godine u Gleniglsu. Radi se, pre svega, o donosenju Plana rada, usmerenog u pravcu stimulisanja inovacija, energosnabdevanja i zastite okolne sredine. Mi smatramo principijelno znacajnim da se inicijativi "G-8" prikljuce, pored ostalog i realizaciji dokumenta usvojenog u Gleniglsu, zemlje koje nisu u sastavu "osmorke", narocito one koje se brzo razvijaju i industrijalizuju.

U predstavama vecine energetska bezbednost uglavnom je skopcana sa intersima industrijski razvijenih zemalja. Medjutim, ne smemo zaboravljati da danas oko 2 milijarde ljudi na planeti ne dobija savremene energetske usluge. A mnogi cak nemaju ni mogucnost da koriste elektricnu energiju. Njima je fakticki zatvoren dostup mnogim dobrima i dostignucima civilizacije. Energetika sama po sebi, razume se, ne resava problem siromastva. Uporedo s time, pomanjkanje energoreursa u ovim ili onim regionima sustinski usporava ekonomski rast, a njihovo neracionalno koriscenje moze dovesti do ekoloske katastrofe, i to ne samo lokalnih, vec i globalnih razmera. U poslednje vreme eksperti aktivno razmatraju perspektive povecanja energopotrosnje u zemljama u razvoju na racun aktivnijeg koriscenja netradicionalnih izvora. I ovde posebnu atuelnost poprima pomoc "G-8" u stvaranju i primeni alternativnih energouredjaja. U celini, neophodno je spoznati i zajednicki priznati da u savremenom, uzajamno veoma povezanom svetu "energetski egoizam" jeste put corsokaka. I zato stav Rusije u oblasti energetske bezbednosti ostaje cvrst i nepromenjiv. Po nasem dubokom uverenju, preraspodela energije, polazeci samo od prioriteta manje grupe najrazvijenijih drzava, ne odgovara ciljevima i zadacima globalnog razvoja. Mi cemo teziti ka formiranju takvog sistema energetske bezbednosti koji bi uzimao u obzir interese celokupne svetske zajednice. Covecanstvu je, u celini, dovoljno da formira izbalansirani potencijal pa da osigura stabilno energosnabdevanje svih drzava, a medjunarodna saradnja otvara sve mogucnosti za to.

Tokom celokupne svoje istorije covecanstvo je prinudjeno da se bori protiv realne pretnje njegovom opstanku - opasnosti sirenja infektivnih bolesti. Moglo bi se uciniti da dosegnuti progres uliva nadu: svuda je i definitivno likvidirana variola, u zavrsnu fazu ulazi borba protiv poliomielita. Medjutim, i danas se mi suocavamo kako sa zaristima vec poznatih bolestiju, tako i sa onim novim, izuzetno opsnim kao sto su sida, egzoticne virusne hemoraldicne groznice, mikroplazmene infekcije, "pticcji" grip. Infektivna obolenja danas su uzrok svake trece smrti u svetu. Po misljenju strucnjaka, verovatna je opasnost od pojave u narednim godinama novog pandemicnog gripa koji bi mogao odneti milione zivota. Rusija namerava da predlozi aktiviziranje rada na tom pravcu. Pored ostalog, da se donese operativni plan rada "osmorke" za borbu protiv "pticcjeg" gripa i sprecavanja nove pandemije gripa kod coveka. U celini, "G-8" ne moze niti sme da ostaje po strani od tako krupnih problema kao sto je borba protiv infektivnih bolesti. Sustinska razlika u razvoju sistema zdravstva, a takodje nejednake finansijske mogucnosti i naucni potencijal za borbu protiv epidemija lezi u osnovi neravnomerne raspodele globalnih resursa, koji se usmeravaju na suzbijanje infekcija. Ssireci se razlicitim intenzitetom u raznim regionima sveta, infektivne bolesti, kao indikator, ocigledno osvetljavaju socijalne i ekonomske probleme, pojacavaju socijalnu nejednakost i doprinose diskriminaciji. Tako je izuzetno zaostren problem ljudi inficiranih HIV - virusom i drugim opasnim bolestima, koji fakticki postaju izopsteni i zbog svoje nesrece suocavaju se sa teskocama adaptiranja na punovredni zivot u drustvu. I jos jedan principijelni momenat. Tokom poslednjih godina covecanstvo je cesto suoceno sa russilackom snagom zemljotresa, poplava i cunami. Urbanizacija, sirenje saobracajnih mreza i industrijske infrastrukture cini nas kudikamo ranjivijim od udara te stihije nego ranije. One nanose ne samo osetljive stete ekonomici i socijalnoj sferi. Najstrasnije je to sto one provociraju eksplozije infektivnih obolenja koja odnose na hiljade zivota. Stoga jos jednim prioritetnim zadatkom smatramo stvaranje globalnog sistema za upozoravanje i borbu protiv epidemioloskih posledica stihijskih nesreca. Moglo bi se porazmisliti i o mogucnosti formiranja jedinstvene infrastrukture, koja je sposobna da operativno reaguje na nastajanje i sirenje epidemija. Takva infrastruktura bi trebalo da ukljucuje sistem monitoringa, razmene informacija i naucnih metoda, dakle, sistem koji je sposoban da operativno reaguje na vanredne situacije. Uzrok mnogih masovnih obolenja su i takozvane humanitarne krize, skopcane, pored ostalog, sa vojnim konfliktima. Kao jedan od rezultata visestruko se povecava opasnost od nastajanja epidemioloskih zarista. Uveren sam da je "G-8" u stanju da konsoliduje medjunarodne napore u razresenju slicnih vanrednih situacija i da da snazan impuls multilateralnoj saradnji u toj oblasti. I, naravno, "G-8" je neophodno da i dalje doprinosi umnozavanju naucnog potencijala, da ujedinjuje intelektualne i materijalne resurse svetske zajednice u cilju stvaranja novih bezopasnih vakcina, perspektivnih visokosofisticiranih sredstava za dijagnostiku infektivnih bolesti, realizacije edukativnih i profilaktickih programa.

*****************************************************************************************************

Ozbiljnu paznju zasluzuju nasi zajednicki zadaci u sferi obrazovanja.U postindustrijskom informatickom drustvu ono postaje neophodni faktor za uspeh u zivotu i znacajan resurs ekonomskog razvoja. Obrazovanje je jedan od najznacajnijih faktora rasta drustvene samosvesti, moralnih vrednosti i jacanja demokratije. Sem toga, po meri usavrsavanja tehnologija, trziste rada daje prednost kvalifikovanijim strucnjacima, a u rezultatu se kontinuirano povecavaju zahtevi prema samom sistemu obrazovanja. Kao posledica, menjaju se njegovi ciljevi i sadrzina. Danas coveku vec nije dovoljno da samo poseduje odredjeni "kvantum" znanja i navika, vec mu je neophodno da bude spreman na stalno njihovo dopunjavanje i adaptiranje novim zahtevima.

Dostup globalnom informatickom prostoru u korenu menja i same obrazovne metodike. U toku je prelazak na kontinuiranu obuku. Stvaraju se preduslovi za formiranje opsteg obrazovnog prostora. Naravno, te tendencije se pojacavaju , pre svega u razvijenim zemljama. Istovremeno, u mnogim drzavama i regionima kao i pre je zaostren problem dostupa cak i osnovnom obrazovanju. Mi to tretiramo kao pravu "humanitarnu nesrecu", kao ozbiljnu opasnost po svetsku zajednicu. Jer masovna nepismenost je hranljiva sredina za ideologe medjucivilizacijskog raskola, propagandu ksenofobije. nacionalnog i religioznog ekstremizma. I na kraju krajeva, za medjunarodnu teroristicku delatnost. S tim u vezi vazno je formulisati siri i sistematicniji prilaz obrazovanju kako u zemljama u razvoju, tako u u svetu u celini. Pored ostalog, za uspesno resavanje problema zaposlenosti pojam "obrazovanje", bi, svakako, trebalo da ukljucuje ne samo opstu, vec i profesionalno-tehnicku obuku, obuhvatajuci sve nivoe skolovanja - od osnovnog do visokog. U uslovima rastuce mobilnosti stanovnistva nase planete i stabilnog povecavanja migracionih procesa od posebnog je znacaja problem "inkorporiranja" u drugaciju kulturnu sredinu. Ocigledno je da upravo obrazovanje moze da osigura socijalnu adaptaciju razlicitih kulturnih, etnickih i konfesionalnih grupa. Zato je potrebno pokloniti posebnu paznju modernizaciji obrazovnih sistema za resavanje tih zadataka kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju. Mnoge zemlje u razvoju osecaju ozbiljne teskoce sa primenom naprednih metoda obrazovanja i informatickih tehnologija. S tim u vezi neophodno je produktivnije angazovati u sferi obrazovanja najsavremenije resurse, ukljucujuci Internet i druga najnovija sredstva za distribuciju informacija i znanja. Plodni razgovor na tu temu odrzan je u novembru prosle godine u Tunisu u toku druge etape Svetskog susreta za informaticko drustvo, cije rezultate mi pazljivo analiziramo i nameravamo da koristimo. Rusija je spremna da doprinosi udruzivanju napora svetske zajednice u cilju povecanja kvaliteta i kompatibilnosti zahteva prema profesionalnom obrazovanju kao kljucnom uslovu za koriscenje i sirenje inovacija. Za to su zainteresovani svi subjekti globalnog ekonomskog razvoja, medjunarodno trziste rada u celini. Otvorenost obrazovnih instituta za zahteve visokotehnoloskih sektora neophodni je uslov za konkurentnu sposobnnost nacionalnih ekonomika.

*****************************************************************************************************

Uporedo sa tri naznacena prioriteta dnevnog reda ruskog predsedavanja "G-8" u 2006. godini bice nastavljen rad i na takvim kljucnim pravcima kao sto je borba protiv medjunarodnog terorizma i sirenja oruzja za masovno unistavanje.U centru paznje "osmorke" ostace problemi potpomaganja razvoja, a takodje sprecavanja degradacije prirodne sredine, aktuelna pitanja svetske ekonomike, finansija, trgovine. I, naravno, nasi napori ce kao i pre biti koncentrisani na sredjivanje regionalnih konflikata, pre svega na Bliskom Istoku i u Iraku, na stabilizaciji situacije u Avganistanu.

Mi dobro shvatamo da ni jedna zemlja-predsedavajuci nije u stanju da ponudi iscrpne odgovore na probleme savremenog sveta koje razmatra "G-8". Uporedo s time, od samita do samita, u rezultatu kolektivnog rada, "osmorka" stice sve jasnije vidjenje tih problema i tezi da pronadje najefikasnije prilaze za njihovo resavanje.

Rusija je spremna da aktivno doprinosi daljem kretanju tim putem. Kontinuitet i evolucija - to je deviza zapocetog ruskog predsedavanja.