Шта да посетите у Русији

Русија је земља богате историје и културе. Од памтивека су се овде преплитале религиозне и културне традиције њених народа. Архитектонски комплекс московског Кремља, дворци Санкт Петербурга, стари градови „Златног прстена” познати су у целом свету.

Москва је главни град Руске Федерације, пословни, научни, културни и туристички центар Русије. Први пут се спомиње 1147. године. Град је основао суздаљски кнез Јуриј Долгорукиј. Брзом развоју Москве допринео је повољан географски положај на раскрсници најважнијих трговинских путева, између Оке и Волге, на обали реке Москве.

Архитектонски изглед Москве формирао се столећима. Непоновљив облик Москве резултат је рада врхунских руских и страних градитеља и уметника. Данас је Москва једна од најлепших престоница света. Изузетан колорит града свакако чине архитектонски комплекс Московског Кремља, величанствене куполе Саборне цркве Василија Блаженог, обновљени Храм Христа Спаса, Новодевичји, Свето-Данилов, Донски манастири, дворци и паркови Коломенскоје, Кусково, Останкино...

Москва има више од 70 позоришта, а најпознатији је Бољшој театар. У више од 100 музеја налазе се богате колекције слика, графика и скулптура. Међу њима најпознатији су Третјаковскаја галерија слика и Музеј ликовне уметности А. С. Пушкина. У граду се налазе десетине концертних хала, биоскопа, изложбених комплекса. Савремена Москва је град конгреса, форума, фестивала, индустријских изложби и сајмова. Најпознатији догађаји су Московски међународни филмски фестивал и Међународна туристичка изложба.

Околина Москве (Подмосковље) посебна је ризница културних, историјских и природних споменика. Под заштитом државе налази се око 2.200 туристичких објеката. Подмосковски градови Сергијев Посад, Звенигород, Серпухов, Коломна сваке године посећује све више туриста.

Међу атракцијама Подмосковља посебно место заузимају манастири. Непоновљиви су по лепоти архитектонски комплекси ТројицеСергијеве лавре, Новојерусалимског, Јосифо-волоколамског манастира. Најпопуларнија туристичка маршрута „Златни прстен Русије” иде од Москве према североистоку, преко староруских градова Сергијев Посад, Преслављ-Залески, Ростов Велики, Јарослављ, Углич, Кострома, Суздаљ, Владимир... У маршруту „Златног прстена” спадају културноисторијски споменици, који су на списку светског наслеђа УНЕСКО: ансамбл ТројицеСергијеве лавре, ремек-дела белокамене архитектуре Владимира и Суздаља. У тим прелепим градовима упознаћете се са производима старих народних заната. Ако вас интересују руска култура и уметност, вреди их посетити. На пример, Музеј градитељства изведеног у дрвету и сеоске свакодневице у Суздаљу, Кућумузеј сликара Левитана у Плесу, музеј „Библиотека руске вотке” у Угличу.

Туристичка маршрута „Мали златни прстен” обухвата културно-историјске споменике Владимирске области. Осим Владимира и Суздаља, она укључује старе руске градове Муром, ГусјХрустални, Александров, Јурјев-Пољски, Богољубов, где се на делти река Нерљ и Кљазма налази један од најчувенијих споменика староруског каменог градитељства – Храм Покрова на Нерли.

Северни Палмир, Северна Венеција, Град белих ноћи – то су називи за величанствени Санкт Петербург, можда најлепши од руских градова. Зимски дворац, игла Адмиралитета, ушће Васиљевске аде, Исакијевска и Казанска саборна црква. Бронзани коњаник, скулптуре и танка решетка Летње баште, канали и мостови на реци Неви, који се ноћу подижу ради проласка бродова. Драгуљи Ермитажа и Руског музеја, Маријински дворац, беле ноћи. Петербург Пушкина и Достојевског, Блока и Ахматове, Јесењина. Овај град стварно изазива одушевљење!

Велелепни су дворци и паркови Царског села, фонтане Петергофа, алеје Павловска. „Сребрни прстен Русије” – туристичка маршрута из Санкт Петербурга по северозападном делу, која обухвата староруске градове Новгород и Псков, музејрезерват „Пушкинске горе”, Изборск, Гдов и Порхов са њиховим старинским тврђавама. Посебно место у овој маршрути заузима Новгородски Кремљ са велелепним храмовима из XI-XV века.

Споменицима културе обилује Карелија, покрајина која се налази северније од Санкт Петербурга. Пре свега то је Кижи, највећи архитектонски комплекс у Русији народног дрвеног стваралаштва, као и Валаамски манастир – један од духовних центара Русије, који је био основан у XIV веку на острву Валаам на Ладожском језеру.

Бисер Беломорја, понос руског севера, свакако су Соловецка острва са Спаскопреображенским манастиром, који има богату и бурну историју. Најпознатији туристички центри Русије су градови Вологда, Архангелск, Каргопољ, као и чувени Кирило-белозерски манастир, где се налази највреднија колекција икона из XV-XVIII века.

Волга мајка, велика руска река. Она је јунакиња древних митова, народних епских песама, неодвојиви део лика и духа Русије. Волга је одвајкада била најважнији трговински пут. Градови, створени на њеним обалама у различитим вековима, временом су постали велики културни центри Русије. Тај део се зове Поволжје.

Упознавање Поволжја обично почиње од Костроме. То је староруски град, бисер црквеног градитељства, који је и део „Златног прстена”. На сливу Оке и Волге налази се Нижњи Новгород – велики руски трговински, научни и културни центар, град који има богату вишевековну историју. Визиткарта Нижњег Новгорода је чувени пословни сајам са бројним изложбама и форумима, који се одржава сваке године. Од старих времена познати су и производи народне радиности нижгородске земље – городецки дрворез, хохлома и городецко зидно сликарство.

Још један велики град Поволжја је Казањ, главни град Републике Татарстан. У његовој историји и архитектонским споменицима, као што је Казански Кремаљ, стари руски дух је у изванредном споју са непоновљивом аромом Истока. Данас је Казањ крупни културни центар, где коегзистирају руске и татарске националне традиције. Осим тога, у такозваном средњем Поволжју налазе се стари руски трговински градови Самара, Саратов, Уљановск (бивши Симбирск, родно место В. И. Лењина).

Највећи градови јужног Поволжја су Волгоград и Астрахањ. Волгоград се раније звао Стаљинград, а пре тога – Царицин. Током дуге историје (постоји дуже од четири века) више пута је доспевао у центар највећих догађаја не само руског друштвеног и државног живота него и међународног (Стаљинградска битка). Ту се налази архитектонски комплекс градског кеја са величанственим меморијалом на Мамајевом кургану, који је изграђен у част бранилаца Стаљинграда.

Древни Астрахањ, познат од XIII века – последња је дестинација путовања по Волги. Историјски део града налази се на острву, које је окружено Волгом и њеним притокама. Краснојарски крај (покрајина) – срце Сибира и географски центар Русије. Краснојарск, главни град покрајине, чувен је по фонтанама, бројним и оригиналним. Са Краснојарском се не може такмичити ни један град Сибира. Локални завичајни музеј, где се налази богата колекција старинских сибирских предмета, 2001. године проглашен је најбољим провинцијским музејем Русије.

Северно од Краснојарска, низводно реком Јенисеј, налази се Јенисејск, најстарији град у целом источном Сибиру, основан 1619. године. Северније, у малом граду Туруханск, налази се један од најстаријих мушких манастира у Сибиру. А у Игарку је јединствени подземни музеј „вечито смрзнуте земље”.

Тува – географски центар Азије. Древна шаманска традиција овде се преплиће са традицијом будизма. Путујући по овим просторима можете присуствовати обредима шамана и упознати мистичну моћ шаманске медицине. У целом свету познато је тувинско певање из грла, али само у Туви може да се у потпуности осети истински тон грлених звукова. Географски центар Азије налази се поред главног града Туве – Кизила. Овај град је пре свега познат по будистичком храму, Националном музеју Туве, који је један од највећих музеја Азије, као и по јединственој клиници, где оболеле лече применом древних шаманских метода.

Највеће слатководно и најдубље језеро у свету Бајкал познато је по својој природној лепоти. И у овом рејону има доста културно-историјских атракција. Иркутск, град на обали Ангаре, 70 километара удаљен од Бајкала, велики је културни, научни и туристички центар источног Сибира. Основан је средином XIX века и брзо се проширио захваљујући повољном географском положају. Овде су пролазили путеви каравана из Русије и Европе у Монголију и Кину. Средином XIX века у Иркутску и околини живела је колонија „декабриста” (учесника устанка против руског цара 14. децембра 1825. године), што је имало велики утицај на живот овог региона, имајући у виду да су „декабристи” и њихове жене били представници најчувенијих племићких породица Русије. Овом периоду иркутске историје посвећена је експозиција музејакуће двојице „декабриста” – Сергеја Волконског и Сергеја Трубецког. У граду су сачувани и најинтересантнији обрасци дрворезне архитектуре.

Бурјатија – земља степа, шума и планина, налази се јужно и источно од Бајкала (Забајкаље), има богату етничку и религиозну историју. Бурјати су један од најбројнијих народа Сибира и од старих времена били су шамани. Почетком XVIII века у Забајкаље је дошао будизам, а са њим и достигнућа народа Тибета и Монголије. Један од главних историјских споменика Бурјатије је ламаистски манастир (дацан) у граду Гусиноозерск, који је у XVIII-XIX веку био центар будистичке религије источног Сибира.

Набројали смо тек основне културно-историјске споменике Русије. Али, на бескрајним руским просторима налази се велики број јединствених историјских места и атракција, који још нису добро познати туристима. Сваки радознали путник може пронаћи за себе нова места у Русији и стећи незаборавне и узбудљиве успомене.

 

НАРОДНА РАДИНОСТ

Дела руске народне уметности верно дочаравају руски национални карактер, руску историју, народне идеале среће и лепоте. Већина народних заната јако је стара, њихови корени су у сеоском занатству. Сама природа човеку је пружала и материјале и сижеа. У шумским рејонима развијао се стругарски занат, дрворез или бресторез (кора брезе). Тамо где је било глине, развијала се керамика, у северним областима европског дела Русије где се гајио лан – израда чипке. Урал је познат по ливеном гвожђу, украсима за оружје и производима од камена. Светску славу су стекле чувене руске „бабушке”, хохлома, керамика из Гжеља, минијатуре Палеха, жостовски послужавници, павлопосадски шалови, итд. Најпознатији руски сувенир је „бабушка” – матрјошка, која је релативно „млада”: има само сто година. Води порекло од јапанске дрвене лутке – будистичког мудраца Фукуруму.