Професија: трагач за благом

Последњих година у Русији се бележи прави бум потраге за благом. Према незваничним подацима, само у Москви и Подмосковљу за благом трага неколико хиљада људи

По мишљењу главног археолога престонице Александра Векслера, у Москви има веома много ризница са благом. „Стално их проналазе приликом извођења грађевинских радова. На пример, последњу гигантску ризницу радници су пронашли 1996. године у самом срцу Москве, приликом изградње трговинског центра. Када су грађевинци почели да скидају под у старој згради, откривене су две посуде у којима се налазило чак 95 хиљада древноруских монета. Поређења ради, у фондовима музеја историје у Петербургу у то време налазило се свега 75 хиљада таквих монета. На том месту пронађено је такође још и 335 талира, а у фондовима Ермитажа чува се тек 150 таквих комада”, каже Векслер.

О растућој популарности трагања за благом говори и чињеница да се у последње време повећава тражња апаратуре која се користи у те сврхе – уређаја за откривање метала, детектора празног простора и осталих помагала. Испоручиоци таквих апаратура чак су покушавали да трагаче за благом удруже у клубове, да би олакшали пласман својих производа. Додуше, то им није пошло за руком, јер они који трагају за благом радије у потрагу крећу „инкогнито”.

У складу са Грађанским кодексом Руске Федерације, „ризница сакривених драгоцености, чији власник није идентификован”, уколико буде пронађена, у подједнаким деловима припада власнику земље (објекта) и налазачу тих драгоцености. У Кривичном закону на трагаче за благом односи се члан који говори о „уништењу или оштећењу културних споменика”. Такве радње кажњавају се или новчаном казном, или затвором до две године. Додуше, нико се не сећа да је у последњих пола века неко био и осуђен. Трагачи за благом деле се на неколико категорија:

Трагачи на таванима, мансардама

Трагање за благом на таванима проширило се у Москви почетком деведесетих година 20. века. Таван је, као што се зна, место где се гомилају ствари које је човеку жао бацити у смеће. Ако је крајем 19. века некакав бронзани свећњак могао и да заврши на тавану у најмрачнијем углу, данас је то скупи антикварни предмет.

Уз то, таван се увек сматрао најпогоднијим местом да се сакрију драгоцености и документа. Гомиле разбацане старудије могу бити и ризница непроцењивог блага. У једној старој згради у Москви пронађена је и лименка са десетинама златника, а лежала је на улазу у таван покривена обичним креветским чаршафом, који је био толико изгажен да се и сама лименка претворила у палачинку. Са московских тавана, сећају се пионири у трагању за благом, почетком деведесетих, скидано је на десетине цеви ватреног оружја и на десетине примерака хладног оружја. По правилу, веома старе израде. Проналажени су вредни рукописи, документа, цртежи, писма…

Торбари-испирачи – „санитарци” градских река

Основни инструмент ових ловаца на благо јесте пластична торба са пластичним дном или метална плоча са ситном мрежицом. У пролеће, док ниво воде у реци Москви још није висок, ови трагачи прочешљавају обалу реке, тражећи или савремене украсне предмете, изгубљене за време купања у сезони, или старинске монете, ордење и друге ствари. Пролећна вода спира гробове на гробљима и тада у притоке доспевају разни ланчићи, наушнице, златни крстићи. И они су плен торбара-испирача.

Капиталци – стручњаци за старе грађевине

У зградама које се руше за ризницама блага трага се још од шездесетих година. У свакој старој згради данас се могу открити трагови ловаца на благо: подови су скинути, све нише отворене, вентилационе решетке покидане. Тражити благо у старој згради врло је пипав посао. На пример, да би се детаљно опипао сваки квадрат зида у соби од 20 квадрата потребно је потрошити најмање сат времена. А из зида ишчупати сеф, уграђен у тамо неком веку, просто је посао за више трагача. А тек колико је времена потребно да се у шуту пронађе некаква монета. У стара времена, по традицији, у темеље се стављао новчић, да би се домаћину множиле паре.

„Крадљивци” – ловци на сељачке „ћупове”

У Русији има на хиљаде села од којих је остало само име, а становника уопште нема. Таква напуштена села су рај за ловце на благо. Међутим, та села се по правилу налазе у забитима, богу иза ногу, па ловци на сељачко благо треба да имају у виду мноштво фактора – морају да установе где се сада налазе пређашњи власници напуштених кућа, као и разлоге због којих је село напуштено. А у потрагу за благом одлазе са мотом „ако шта нађем, нађем”. На посао се бацају најпре око темеља, потом око пећи. Затим следи претресање сауна и шупа. Циљ је да се пронађе сељачки „ћуп”, то јест јама у коју је положено оно најдрагоценије што се налазило у сељачком домаћинству: посуђе, шиваћа машина, прибор за јело, алат… По мишљењу стручњака, тешко је и замислити сељачку кућу без „ћупа”. Ако се ловцу на благо посрећи, може у њему пронаћи све – од бакарних предмета из доба Петра Првог до златника. За време 850-годишњег постојања Москве научници су регистровали сто ризница откривених у историјским границама престонице. Још 200 их је откривено у Подмосковљу. А колико је тек пронађених ризница прошло мимо научника, не зна се. По мишљењу ловаца на благо – на хиљаде.